Уводна секција (тематски формат)

  • Општа секција

    Скупи све Прошири све

  • Увод

    Црквенословенски језик је заједнички језик богослужења свих православних словенских народа, а до 19. века био је у употреби и у Влашкој и Молдавији, државама које су претходиле данашњој Румунији. Црквенословенски језик је у богослужбеној употреби и у Српској православној цркви. 

    Овај језик је дарован словенским народима на крштењу, захваљујући труду свете солунске браће Ћирила и Методија, који су Свето писмо, службе, житија и богословске списе превели са богатог старогрчког на језик који је нашим прецима био разумљив. 

    Међутим, не треба да имамо илузију да су стари Словени у потпуности разумели новодобијени књижевни стандард. Свети словенски просветитељи су искористили словенски језички материјал (речи) помоћу којег су сазидали језик Цркве и високе културе. Често су стари словенски изрази недефинисаног, широког значења, постајали конкретне одреднице. 

    Например, појмови за време година и час у прасловенском говорном језику означавали су:

    • Дужи временски период погодан за вршење неке радње - година и 
    • Краћи временски период погодан за вршење неке радње - час.

    Светитељи су искористили ове појмове и дали им нов, конкретан смисао. Крштени стари Словени су овакве речи разумели, али су морали да науче њихова нова значења. Исто тако, св. Ћирило и Методије су од словенског језичког материјала направили сложене речи карактеристичне за старогрчки језик, као што су Ев+харизо = Благо+дарим; Ев+логија = Благо+словље и слично. Другим речима, старим Словенима је црквенословенски језик био препознатљив колико и нама; морали су да га уче не би ли њиме овладали.

    Овако створени језик високог стила данас можемо да схватимо и као жаргон - језик струке, односно „варијетет неког језика који служи за идентификацију и комуникацију унутар неке друштвено одређене групе – по професији, социјалном статусу, узрасту и слично – чије чланове повезује заједнички интерес или начин живота.“ (Бугарски, Р: Жаргон, стр. 10 – 11, Београд, 2003: Књижара круг) Овакав жаргон поставља стандарде, не само језика којим су писане црквене песме, већ прожима и нашу свакодневну комуникацију посебним избором терминологије по којој се између себе препознајемо као људи цркве. Могли бисмо рећи, онако како то влада мишљење код браће Руса, да је питање разумљивости црквенословенског језика, заправо, питање продубљивања духовног живота. Познато је да су поједини руски старци почињали беседе на простом руском језику, а како би се њихово надахнуће одозго увећавало, тако би постепено прелазили током беседе на црквенословенски језик.

    Иако овај језик, који има своју фонетику, лексику, граматику, синтаксу и свој посебан и целовити акценатски систем, приликом учења треба да га доживљавамо као дијалект матерњег језика, отприлике онако како доживљавамо језик Стевана Сремца у Зони Замфировој; Боре Станковића у Коштани; онако како доживљавамо Његошеве стихове и дубровачку књижевност. Треба да га усвајамо као наречје матерњег језика, без много размишљања, уважавајући све његове одлике.

    Међутим, ако учимо црквенословенски, требало би да начинимо још један мали напор који обично прескачемо. Ритмика овог језика извире из његових акцената који нису ни руски ни бугарски, већ староштокавски, како их је окарактерисао прота Бранко Цвејић у свом уџбенику црквеног појања, Београд 1950. Осим њега, и други наши делатници на пољу црквене музике (еп. Дионисије Поповић, Гаврило Бољарић, Стеван С. Мокрањац и др.) држали су се, у појању и записивању мелодија, оних акцената који су записани у богослужбеним књигама.

    Читање и певање по акцентима омогућава нам да исти текст доживљавамо на исти начин и олакшава нам складно заједничко певање и рецитовање молитава.

    Овако стечено знање не прејудицира како ће ко читати у својој парохијској цркви. Свештеник у том погледу има последњу реч. У питању је приступ који нас изграђује као дисциплиноване ђаке, да би нас на крају изградио у дисциплиноване појце.

     


  • Прочитајте

    Задатак:  
    • Прочитати следеће реченице
    • Снимити и послати на проверу

  • Прочитајте

    Задатак:  
    •     Прочитати следеће реченице

    • Снимити и послати на проверу

  • Слова без гласа

    Задатак:
    • Прочитати следеће реченице
    • Снимити и послати на проверу

  • Љ Њ

  • ЉЕ ЉИ ЊЕ ЊИ

  • ЈЕ

  • је

  • ји

  • И

  • и